Plašim se kad pomislim
da će doći poslednja nedelja
našega drugovanja.
Znam, biće proleće i sunca žar,
i s bolom ostavićemo na dar
jedno drugom slatka dugovanja.
Znam, cvetaće rumeno dani
poslednje nedelje
našega drugovanja.
Mirno ćemo se pozdraviti;
a nikada nećemo ozdraviti
od čudesnoga tugovanja:
Što dana tih da ugledamo
ticu srebrna krila i šumu u suncu celu;
Što tada baš da nam oči sretnu
onu krunicu cvetnu radosnu i belu, belu.