Stres je sastavnio dio naših života, ovu riječ sve češće čujemo u današnjem društvu. Sve više mladih ljudi podliježe ovom stanju. Mada nema razlike u godinama kada je ovo stanje u pitanju ono čemu svi treba da teže jeste da se oslobodimo istog. Mi vam navodimo neke od razloga zašto treba tako da postupite.
Samu riješ koristimo da opišemo kako se osjećamo kada prolazimo mnoge stvari, zajedno sa mnogim očekivanjima, testovi, rokovi, napetost, posao i naša budućnost su samo neke od stvari koje zaokupiraju naše misli.
Fizički i psihički stres može dovesti do razvoja ozbiljnih bolesti, a štetne posledice odražavaju se na cijeli organizam.
Mozak
Osobe pod dugotrajnim stresom izložene su i do šest puta većem riziku od razvoja depresije. Stres može da bude uzrok niza psihičkih i emocionalnih poremećaja, od nesanice, razdražljivosti, poremećaja ličnosti, anksioznosti.
Kosa
Visok nivo stresa može da izazove prekomjerno opadanje kose i pojavu nekih oblika ćelavosti.
Mišići
Iznenadni bolovi u vratu i ramenima, kao i grčevi u mišićima i pojava nervoznih tikova česti su simptomi stresa.
Srce
Dugotrajna izloženost stresu povezuje se sa razvojem hipertenzije, bolesti srca i krvnih sudova. Iznenadni stres ubrzava pumpanje srca, istovremeno izaziva stezanje sudova, a time smanjuje dotok krvi u srce, što povećava rizik od ozbiljnih poremećaja u radu srca, poput aritmije i srčanog udara.
Koža
Stres ima važnu ulogu i u razvoju mnogih bolesti kože poput psorijaze, akni ili ekcema. Povezuje se i s povećanom sklonošću kožnim alergijama.
Pluća
Izloženost stresu može da bude uzrok otežanog disanja i pogoršanog stanja osoba koje boluju od astme.
Sistem za varenje
Mozak i creva su usko povezani s nervnim sistemom i brojnim hormonima pa ne čudi što dugotrajni stres može da promijeni rad sistema za varenje, nadraži debelo crevo i prouzrokuje zatvor, grčeve, nadimanja ili gastritis.
Pomozite sebi
– Osobe koje su izložene dugotrajnom stresu podložnije su infekcijama i trebalo bi da uzimaju dodatke ishrani: cink i vitamin C.
– Čaj od kamilice i nane deluju umirujuće.
– Suviše kofeina pojačava simptome uznemirenosti i remeti san.
– U borbi protiv stresa odlični su integralni hljeb, povrće, mahunarke, heljda, ovsene pahuljice.
– Orašasti polodovi, naročito bademi i brazilski orah, bogati su
vitaminom B (B3, B5 i B6), selenom, omega-3 masnim kiselinama i
taurinom.
Faze reakcije na stres
Alarm – telo se fizički priprema za akciju.
Otpor – stres traje duže i dolazi do prilagođavanja.
Kolaps – nepodnošljiv produženi i često ponavljani stres rezultira iscrpljenošću.