Danas se obilježava Dan muškaraca, praznik koji se slavi od 1999. godine. Iako ova tradicija traje dvadeset jednu godinu, rijetko ko je čuo za ovaj praznik i još ređe ga obilježavaju. Kako muškarci u Beranama to vide, kako se osjećaju povodom ovog praznika i da li ga slave, saznali smo u kratkom razgovoru sa par njih.
“Nisam ni znao da se slavi danas, ali sad kad znam ne osjećam se više diskriminisano”, kroz šalu i nam kaže Marko. “Svašta, prvu put cujem za to”, u prolazu kroz smijeh nam govori naš drugi sugrađanin.
“Čuo sam da se u inostranstvu to obilježava zadnjih godina, to je moderno valjda. Meni je sve jedno, ne slavim”, kaže Nemanja.
“Ne znam zašto se slavi. Mi nismo diskriminisani kao žene koje su morale, a i sad moraju da se bore za svoja prava. Ali valjda princip jednakosti tako nalaže, šta znam” govori nam Igor. Sličan odgovor nam je dao i Nikola koji je dodao da mu je sve to ok, ali ne slavi jer nema razloga.
“Evo od jutros me svi obasipaju poklonima i porukama podrške. Kažu da treba da se držim i borim muški”, još jedan naš sugrađanin pravi šalu na račun ovog praznika. “Prvi put čujem za ovaj praznik, ali što da se ne slavi, ima dosta muškaraca, samohranih očeva koji obavljaju i neke “ženske poslove” i koji se bore najbolje što znaju kroz život i koji su napravili velika djela” objašnjava Dušan.
Na našim prostorima se ovom prazniku ne daje veliki značaj. Mnogi nisu čuli za njega, ali ga ni ne slave. Često se ne shvata ozbiljno i ljudima je predmet šale.