Sve manji broj svršenih osnovaca opredjeljuje se za gimnaziju kao izbor srednje škole.
Kako se navodi u dokummentu Vlade CG procenat učenika srednjoškolaca u gimnazijama spao je na 30 odsto.
“U Crnoj Gori broj učenika u gimnazijama je na 30 odsto od ukupne srednjoškolske popuIacije. U većini država Evropske unije taj procenat je oko 60 odsto. U Hrvatskoj, gdje je procenat gimnazijskih učenika 30 odsto, strategijom obrazovanja je predviđeno da se obuhvat poveća na 35 odsto. Dakle, iz perspektive budućeg ułaska Crne Gore u EU, neophodno je povećati broj učenika obuhvaćenih gimnazjskim obrazovanjem”, kazala je profesorica Gimnazije “Tanasije Pejović” u Pljevljima Ljiljana Bajčetić.
Bajčetić je takođe predložila da treba preispitati uslove, odnosno (minimalni broj bodova) za upis u gimnaziju i srednju stručnu školu, s obzirom da su svršeni srednjoškolci izjednačeni prilikom upisa na fakulete.
Bajčetić je Ministarstvu prosvjete takođe ukazala da je postojeći sistem vaspitnih mjera pokazuje kao neefikasan.
“U posljednje vrijeme pojavili su se novi oblici nasilja koje Pravílnik ne prepoznaje, a neophodno ga je sankcionisati. Valja preporučiti i druge oblike vaspitnih mjera, kao što je društveno-korisni rad i slično”, kazala je ona.
Iz Udruženja nastavnika fizike Crne Gore predlažu korekcija udžbenika i zbirki zadataka za gimnazije.
Navode da treba uvesti više eksperimentalnih i projektnih zadataka, zadataka za uvježbavanje sa tabelama i grafikonima, a valjalo bi, kako predlažu, dodati i zadatake tipa PISA zadataka.
“Spremni smo na saradnju u otklanjanju istih. Uvodenje PISA zadataka je neophodno za poboljšanje rezultata učenika na PISA testiranju”, naveli su oni.
Izvor: radio Berane