Zbog sveprisutne epidemije korona virusa, brojne djelatnosti su u krizi. Oni koji ne rade žale se što im je uskraćeno pravo da rade, dok oni koji rade imaju problem sa prihodima i često sastavljaju kraj s krajem.
Jedna od osjetljivih kategorija u tom smislu su i taksisti. Mnogi kažu da im nije lak posao u dobrim, a kamoli u ovim vanrednim okolnostima. Pitali smo beranske taksiste da nam prokomentarišu kako ide njihov posao u doba korone, sa kojim izazovima se susreću i da li su optimistični po pitanju budućnosti. Velika većina njih je apsolutno deprimirana i kako kažu više sjede sami u vozilu nego što nekog prevoze.
Milonja kaže da je taksiranje u doba korone mučenje.
“Katastrofa je čista, nego šta nego je teško, ovo je sprdnja šta se radi. Ovo je haos, nadam se da će biti bolje, sem ako ne bude što ne treba. Mučimo se svi sa narodom”, rekao je Milonja.
Branko navodi da se više sjedi nego što se prevozi.
“Nikako nisam zadovoljan, nema putnika, dešavalo se da u našoj firmi neko za osam sati ostvari četiri ili pet eura prihoda, što znači četiri vožnje samo. Da ako bude bolje za deset godina”, rekao je Branko.
Dragan kaže da je teško, ali da nema posla ni od žaljenja.
“Slabo ide u doba korone, slabo ima naroda, mnogo je uticalo na nas, u svemu se osjeća kriza i u zaradi takođe. Nisam optimističan a koliko god da komentarišemo za džabe nam je sve. Što se više oko toga trudimo, postaje gore. Prije ove epidemije je opet bilo malo bolje, a kad makneš prihode za gorivo, šta ostane?”, pita se Dragan.
Neki taksisti teško rade kakve god da su okolnosti.
“Šta da pričam sem da ljudi ne poštuju propise i ne nose maske, drugo ne znam šta bih rekao. Mi smo ovdje u ovom dijelu grada uvijek loši sa poslom, jeste malo lošije naravno u doba korone, ali nema drastične razlike. Ne očekujem ni neki boljitak”, kazao je Zoran.
Mnogi rade po principu daj šta daš.
“Nikako ne ide Boga mi, još od onog prvog talasa se sve poremetilo. Sad je sve 100 posto gore i ova situacija ide još na gore. A mi šta ćemo, moramo da radimo, to nam što nam je”, kazao je Slavko.
Mladi taksista Nemanja kaže da se osjeti manjak u pazaru.
“Očekujem da bude bolje, ali izgleda teško. Osjetilo se u pazaru, ali mora da se radi, pa kako god. Osjetilo se dobro, nema šta, rekao je Nemanja.
Veliki je problem zatvaranje granica, pa taksisti više ne mogu da računaju na mušterije sa strane.
“Vjerujete li da sam jutros od pola šest ovdje i evo još se nisam s mjesta pomjerio. Ovo je katastrofa, prije korone je bilo puno bolje. I prošle sedmice mi je ovako bilo. I juče isto, subota bila pa opet ne možete ni deset eura uzeti. Čim se granice ne otvaraju to nema posla. Ja sam ranije imao dosta mušterija iz Srbije koji su odavde rodom, a sad ništa. Još sad ljudi idu i po selima, tamo rade i šta ima da dolaze”, kazao je Vuk.
Taksista Darko je za to da se istupi u javnost demonstracijama.
“Posve su nas zatvorili, glad nastupa. Ne očekujemo ništa bolje jer nemamo ni od koga da očekujemo. Na jesen očekujte situaciju kao u Srbiji-nemire, glad, ja kad sam gladan moram da lomim, ne ja nego svi kad je glad, neminovno. Bićemo mi Srbija broj dva”, kazao je Darko.
Milan kaže da brojni taksisti nemaju novca da plate porez pa nemaju ni beneficije od države.
“Iskreno, bolje da sjedimo kući nego što smo ovdje. Prije korone smo znali da uzmemo i do 15 ili 20 eura, a sad samo euro, dva ili tri i to je to. Od toga se ne živi. Mi ne dobijamo od države ništa jer dugujemo porez, nešto dobiju ovi što redovno plaćaju. Oni mogu da plaćaju jer im rodbina dodatno radi negdje, a mi koji samo od ovoga živimo ne možemo to da plaćamo. Dužni smo državi, a država ne uplaćuje ovih 220 eura ko joj je dužan porez, jedino ovima što su izmirili. Za dalje nema nekog optimizma, jedino da krenemo privatno sa radom pečurke i borovnice”, kazao je Milan.
Ni Gojko nije optimističan.
“Nikako nismo zadovoljni, slabo je skroz, ranije je bilo bolje više nego duplo. Teško može da se isprti, a čisto sumnjam da će biti bolje”, rekao je Gojko.
S.M.