Kao posljedica krize izazvane pandemijom, prihodi budžeta zaključno sa julom bili su 881,9 miliona eura, što je niže 12,3 miliona u odnosu na rebalans, a za 116,2 miliona manje nego u istom periodu prethodne godine, prije svega zbog pada prometa u turizmu.
Rashodi su bili 1,15 milijardi eura i pali su u odnosu na plan 6,5 miliona eura, odnosno šest odsto, a u odnosu na prošlu godinu veci su 113,5 miliona, odnosno 10,9 odsto, piše Pobjeda.
Budžetski deficit za sedam mjeseci je 271 milion eura ili 5,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
“Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) bio je 285,8 miliona eura, 18,4 odsto više. Ukupne investicije su pale 6,3 odsto na 419,8 miliona zbog nižih vlasničkih ulaganja za 51,3 odsto. Od toga su investicije u kompanije i banke pale 55,2 odsto, a priliv po osnovu ulaganja u nekretnine 45,3 odsto. Priliv SDI u formi interkompanijskog duga veći je 53,2 odsto, dok je odliv manji 35,2 odsto”, navodi se u makroekonomskim indikatorima Ministarstva finansija.
Bankarski sektor je u prvih sedam mjeseci sačuvao stabilnost. Ukupna aktiva banaka je porasla 1,5 odsto na 4,57 milijardi eura, dok je ukupan kapital povećan za 5,8 odsto. Ukupni krediti su porasli šest odsto na 3,18 milijardi eura zbog rasta kredita privrede od 8,5 odsto i stanovništva 6,9 odsto.
Nekvalitetni krediti su porasli 9,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ukupni depoziti su pali 3,4 odsto na 3,3 milijarde eura. Realni sektor je i dalje nelikvidan, u blokadi je bilo 18,5 hiljada firmi za 690 miliona eura, što je rast od 6,3 odsto.
Spoljnotrgovinski deficit smanjen je za 19,8 odsto, usljed kontinuiranog pada izvoza i uvoza.
Prosječan broj zaposlenih za sedam mjeseci bio je 174,1 hiljada i manji je za 9,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Stopa nezaposlenosti je na kraju jula iznosila 18,3 odsto i veća je 0,8 odsto na godišnjem nivou.
Prosječna neto zarada je u julu iznosila 521 eura i veća je dva odsto, na godišnjem nivou, a prosječna penzija od 290 eura je ostala na prošlogodišnjem nivou.
Izvor: MINA