U Crnoj Gori su od 2017. do prošle godine ulaganja u razvoj mreža iznosila preko 270 miliona eura, saopštili su predstavnici Agencije za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost (EKIP).
Predstavnici EKIP-a su na dvodnevnom Regionalnom regulatornom forumu za Evropu o regulativi koja podržava digitalnu transformaciju, koji je održan putem on-line platformi, saopštili da su u 2017. godini investicije iznosile oko 101 milion eura, u 2018. oko 93 miliona eura i u prošloj godini oko 79 miliona eura.
“Istaknut je naročito odnos iznosa investicija i prihoda operatora elektronskih komunikacija u periodu od 2017. do prošle godine, koji je u Crnoj Gori iznosio skoro 40 odsto, što je značajno više od prosjeka na nivou Evropske unije (EU), gdje je ovaj odnos iznosio oko 15 odsto”, navodi se u saopštenju.
Predstavnici EKIP-a su na skupu predstavili pozitivna iskustva Crne Gore, u kojoj je kvalitetno kreiran, predvidiv, stabilan i sa EU usaglašen regulatorni okvir u kontinuitetu doprinosio i značajnim investicionim ulaganjima operatora na tržištu elektronskih komunikacija.
Dvodnevni Regionalni regulatorni forum za Evropu organizovala je Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) uz podršku EKIP-a.
Regionalni regulatorni forum je pružio priliku za razmjenu informacija i identifikaciju ključnih aktivnosti koje treba preduzeti u regionu u pogledu razvoja širokopojasnog pristupa kao neophodnog uslova za digitalnu transformaciju.
Direktorica ITU Biroa za razvoj telekomunikacija, Doreen Bogdan-Martin, kazala je da je 83 odsto zemalja u Evropi implementiralo četvrtu generaciju regulacije – integrisanu regulaciju ili petu generaciju – regulaciju zasnovanu na saradnji, što je i doprinijelo da je preko 82 odsto pojedinaca aktivno povezano na internet.
Ona je posebno navela i visok nivo sigurnosti i otpornosti elektronskih komunikacionih mreža što je naročito potvrđeno i u periodu od početka pandemije, te da je Evropa kao region veoma brzo usvojila specifične mjere kako bi osigurala bezbjednost, sigurnost i dostupnost telekomunikacionih mreža i usluga.
“Bogdan-Martin je kazala i da će za povezivanje oblasti i pojedinaca koji nemaju širokopojasnu konekciju u Evropi i centralnoj Aziji biti potrebno 33 milijarde USD, te da će nadogradnja mreža prema optičkim vlaknima ili mobilnim 5G mrežama dodatno povećati tu cifru”, dodaje se u saopštenju.
U ovom kontekstu, prema njenim riječima, mapiranje širokopojasne infratrukture je suštinski element efikasne i efektivne regulacije, koja će doprinijeti daljem razvoju širokopojasnih mreža i servisa.
Član Savjeta EKIP-a, Vladan Đukanović, je predstavio aktivnosti EKIP-a po pitanju uvođenja 5G mobilnih mreža, te aktivnosti na izradi Strategije digitalne transformacije Crne Gore za period do 2025. godine.
Bogdan-Martin i Đukanović su potpisali i dokument o saradnji na projektu ITU-a u vezi izrade interaktivnih zemaljskih prenosnih mapa.
“Saradnja će omogućiti da se najnovije informacije prikupljene na nacionalnom nivou dijele sa ITU-om kako bi se osiguralo pravilno praćenje globalne povezanosti, što je posebno važno u vremenu kada su mreže pod pritiskom od korisnika i usljed uvećanog saobraćaja izazvanog globalnom pandemijom virusa Covid-19”, rekli sui z EKIP-a.
Na Reginalnom regulatornom forumu predstavljen je i Sistem za mapiranje širokopojasnih mreža u Crnoj Gori, koji je razvio EKIP, i koji je javno dostupan preko portala na adresi http://ekinfrastruktura.ekip.me/.
Sistem za mapiranje obezbjeđuje informacije u vezi elektronske komunikacione infrastrukture i pripadajuće opreme, planirane elektronske komunikacione infrastrukture i mapiranje pokrivenosti širokopojasnim pristupom.
Izvor: MINA