Vlada usvojila Predlog zakona o budžetu za narednu godinu

Vlada je usvojila Predlog zakona o budžetu za narednu godinu, vrijedan 2,38 milijardi eura, koji karakteriše brži rast prihoda nego rashoda, povećanje ulaganja u infrastrukturu i redovnost isplate plata, penzija i socijalnih davanja, saopštio je ministar finansija, Darko Radunović, prenosi MINA.
On je kazao da je budžet za narednu godinu strukturiran tako da se na tekući odnosi 910,74 miliona EUR, budžet državnih fondova 700 miliona, kapitalni 320,93 miliona, transakcije finansiranja 432,35 miliona, a na rezerve 20 miliona eura.
„Budžet za narednu godinu karakteriše brži rast prihoda nego rashoda, odnosno kontrolisani rast troškova i dalja promjena u njihovoj strukturi, a time i smanjenje deficita na 142,3 miliona ili 2,97 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP)“, rekao je Radunović na konferenciji za novinare.
Predloženim zakonom, izvorni prihodi su povećani 71 milion eura u odnosu na ovu godinu.
„Budžet za narednu godinu karakteriše optimizacija tekuće budžetske potrošnje, povećanje ulaganja u infrastrukturu kroz najveći iznos kapitalnog budžeta od sticanja nezavisnosti, veća izdvajanja za obrazovanje, sport, poljoprivredu i preduzetništvo, kao i smanjenje nedostajućih sredstava na 556 miliona eura, od čega se 180 miliona odnosi na depozite sa kojima već raspolažemo“, precizirao je Radunović.
Budžet, prema njegovim riječima, karakteriše i redovnost isplate zarada, penzija i socijalnih davanja.
Radunović je naveo da će se tekuća budžetska potrošnja u narednoj godini u potpunosti finansirati iz izvornih prihoda i da će biti ostvaren suficit od 197 miliona eura.
„Time se zadovoljava jedan od osnovnih uslova za planiranje fiskalne politike. Važno je da nastavimo racionalan odnos prema budžetksoj potrošnji“, smatra Radunović.
On je rekao da je Vlada ove godine ostvarila odličan suficit tekuće potrošnje i da ima prostora da se naredne ostvare još bolji rezultati.
„Međutim, moramo biti dobri domaćini i pažljivo sagledavati gdje i koliko novca usmjeravamo. Moramo bolje sagledavati stanje i potrebe građana i sprječavati zloupotrebe kako bi novac išao zaista onima kojima je potreban“, poručio je Radunović.
On je saopštio da budžet za narednu godinu predstavlja izraz mjera ekonomske politike usamjerenih na jačanje fiskalne stabilnosti, sporvođenje mjera fiskalne konsolidacije i podršku konkurenciji i razvoju.
Radunović je kazao da je predloženi dokument refleksija mjera ekonomske politike usmjerene na jačanje fiskalne stabilnosti, kroz dalje smanjenje budžetskog deficita i stvaranje pretpostavki za ostvarivanje suficita u 2020. godini u iznosu od 0,2 odsto BDP-a.
Predlog zakona karakteriše i opadajući trend javnog duga na 67 odsto BDP-a u narednoj godini, 64,6 odsto u 2020. i 60,4 odsto u 2021, odnosno vraćanje u okvire niže od 60 odsto u 2022. godini.
„I dalje ćemo se truditi da ostvarimo vidjljiv i mjerljiv napredak u oblastima u kojima će građani to u kratkom roku i osjetiti“, dodao je Radunović.
On je rekao i da Vlada ne predviđa bilo kakve dodatne mjere fiskalne konsolidacije osim onih utvrđenih prošle godine.
„Naredne godine ćemo se dodatno fokusirati na poboljšanje poreskog ambijenta, dalji ekonomski rast i povećanje zaposlenosti. U fokusu je i ravnomjerni regionalni razvoj, jer je više od pola kapitalnog budžeta usmjereno u sjeverni dio države“, naveo je Radunović.
On je kazao da će Vlada u naredmoj godini izdati garancije u iznosu od 83 miliona EUR.
„Radi se o aranžmanu Elektroprivrede (EPCG) i Njemačke razvojne banke (KfW) od 33 miliona EUR, Željezničke infrastrukture (ŽICG) i KfW-a od 14 miliona eura, kao i ŽICG i Evropske investicione banke (EIB) od 13 miliona“, rekao je Radunović.
On je naveo da garancija za Regionalni vodovod sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) iznosi 12 miliona, dok je za prevazilaženje situacija sa komercijalnim bankama određen iznos od 11 miliona eura.
„Tokom godine ćemo donositi odluke u vezi sa Montenegro Ailinesom (MA), jer u ovom trenutku ne znamo definitivan model i budućnost te kompanije“, rekao je Radunović.
On je, odgovarajući na pitanje o nedostajućim sredstvima, kazao da će Vlada pokušati da obezbijedi ta sredstva na domaćem tržištu, što je već najavljeno.
„Očekujem da ćemo imati odziv, jer sledeća godina nije sa te strane posebno zahtjevna. Važni su uslovi pod kojima ćemo obezbijediti ta sredstva, a nadam se da će to biti značajno povoljnije nego ranije i ove godine“, dodao je Radunović.
On je, odgovarajući na pitanje zašto se kasnilo sa donošenjem budžeta, saopštio da je ono bilo uslovljeno donošenjem Zakona o državnoj upravi, čije je usvajanje duže trajalo.
„Ne vidim nikakvu krivicu Ministarstva finansija, jer smo bili spremni na vrijeme, međutim ovi administrativni i neadministrativni izazovi su nam tražili vrijeme“, rekao je Radunović.
Vršilac dužnosti generalnog direktora Direktorata za državni budžet, Bojan Paunović, kazao je da je kapitalni budžet za narednu godinu projektovan na 320,93 miliona eura, što je 30 miliona više nego ove godine.
“Izdaci za izgradnju prioritetne dionice autoputa planirani su u iznosu od 220 miliona eura, a 100 miliona će biti investirano u preko 150 aktivnih kapitalnih projekata širom Crne Gore. Naredne godine se očekuje završetak preko 30 projekata”, objasnio je Paunović.
Fokus će, kako je dodao, biti na kapitalnim projektima na sjeveru Crne Gore, odnosno na rekonstrukciji i izgradnji vrtića i škola, kao i drugih obrazovnih i sportskih objekata, unaprijeđenju turističke ponude i infrastrukturi.
Paunović je precizirao da će, ne računajući autoput, 37 miliona eura biti investirano u poboljšanje kvaliteta saobraćajnica.
“Shodno utvrđenom srednjoročnom budžetskom okviru, glavni ciljevi budžeta za period od naredne do 2021. godinu, odnose se na projektovano smanjenje budžetskog deficita u narednoj godini i prelazak u zonu suficita”, rekao je Paunović.
Cilj je i postepeno smanjenje javnog duga i njegovo vraćanje u okvir od 60 odsto BDP-a 2022. godine.