Hatšepsut (1473. p. n. e. — 1458. p. n. e.) je bila peti faraon, zena, osamnaeste egipatske dinastije u starom Egiptu i u titulatoru na slikama i reljefima je uvijek nastupala kao muškarac – faraon. Bila je prva žena faraon. Identifikacija njena mumija je objavljena 27. juna 2007. godine.
Hatšepsut je došla na presto Egipta 1478. p. n. e. Kao glavna žena Tutmosa II, Hatšepsut je u početku vladala kao regent Tutmosa III, sina Tutmosa II od druge žene i prvog muškog naslednika. Dok je Tutmos III nasledio presto sa oko dve godine, Hatšepsut je nastavila da vlada utvrđujući svoju lozu kao ćerka i jedino dijete Tutmosa I i njegove glavne žene Ahmose.
Njen muž Tutmos II bio je sin Tutmosa I i sekundarne žene po imenu Mutnofret, koja je nosila titulu ‘Kraljeva ćerka’ i verovatno je bila dijete Ahmose I. Hatšepsut i Tutmos II su imali ćerku po imenu Neferur. Tutmos II sa Iset, sekundarnom ženom, bio bi otac Tutmosa III, koji će naslediti Hatšepsut kao faraon.
Među arhitektonskim poduhvatima koji su se sačuvali iz Novog kraljevstva najznačajniji je Pogrebni hram kraljice Hatšepsut, koji je sagrađen oko 1485. p. n. e. u Deir-el-Bahriu u blizini Tebe uz kamenu liticu i pored još nekih bogova posvećen je bogu Amonu. Ovaj hram je monumentalan kao i hramovi Starog kraljevstva ali ne ponavlja njihove oblike i arhitekturu. Poznat je njegov atrijum po izvanrednim reljefima koji veličaju kraljicu Hatšepsut i objašnjavaju njeno božansko poreklo. Svjetlosni efekti su projektovani savršeno i kontrasti svjetlosti i sjenke pobuđuju duboku tajnovitost. Ova izvanredna građevina je delo najspretnijeg arhitekte toga doba Senenmuta. Ovaj hram je u Egiptu poznat kao Džeser- Džeseru a kod nas kao pogrebni hram kraljice Hatšepsut. Toj istoj kraljici dugujemo i obeliske visine jedan od 30 metara i drugi od 23 metra u Karnaku sa tekstovima koji veličaju kraljicu.