Legenda o otkrivenju kafe datira iz 9. veka i povezana je sa regionom koji je danas deo Etiopije. Priča je o pastiru po imenu Kaldi, koji je primetio neobično ponašanje svojih kozlića nakon što su pojeli crvene bobice sa određenog drveta. Kozlići su bili veoma energični i živahni, što je izazvalo Kaldi-ovu radoznalost.
Kaldi je, fasciniran ponašanjem svojih životinja, odlučio da proveri šta je uzrok tome. Nakon što je sam probao bobice, primetio je da mu je nivo energije rastao, a umor je nestao. Zatekao je ovo otkriće i podelio ga sa lokalnim monasima iz manastira, nadajući se da će im pomoći tokom dugih noćnih molitvenih sati.
Monasi su, u početku sumnjičavi, odlučili da promašaju bobice u vrućoj vodi, stvarajući napitak koji su kasnije nazvali “kafa”. Ovaj napitak im je zaista pomogao da ostanu budni i koncentrisani tokom dugih i iscrpljujućih noćnih sati. Kafa se brzo proširila među monasima i postala popularna u regionu.
U 17. veku, kafa je stigla u Evropu preko trgovačkih puteva. Prvi evropski kafić otvoren je u Veneciji 1645. godine. Popularnost kafe se brzo proširila kroz Evropu, a kafići su postali mesta za intelektualne diskusije i društvene kontakte.
U Engleskoj, kafići su postali poznati kao “penny universities”, jer su za cenu jedne šilinga posetioci mogli da uživaju u kafi i uče o najnovijim idejama i diskusijama. Ovi kafići su igrali ključnu ulogu u razvoju modernih ideja i kulturnog života.
Otkrivenje kafe je imalo ogroman uticaj na kulturu i ekonomiju širom sveta. Danas, kafa je jedno od najvažnijih i najprocenjenijih komercijalnih proizvoda. Sa više od 2,25 milijardi šoljica kafe konzumiranih svakog dana širom sveta, kafa se razvila u globalni fenomen sa značajnim ekonomskim, društvenim i kulturnim uticajem.
Priča o otkrivenju kafe kroz legendu o Kaldi-ju i energičnim kozlićima ilustrira kako slučajno otkriće može imati dubok i trajan uticaj na svet. Kafa, koja je započela kao lokalni napitak u Etiopiji, postala je globalni fenomen, oblikujući kulturu, ekonomiju i društvene običaje širom sveta.