Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje,
A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni,
I sniski, trščani krov.
U dalji gube se brezi I kruže vidokrug tavni.
U selu vlada mir. Još niko ustao nije,
A budan petao već, živahno lupnuvši krilom,
Pozdravlja zimski dan —
i zvučnim remeti glasom Taj mir u času milom.
Il’ katkad samo tek zviždanje jasno se čuje
I težak, promuk’o glas.
To lovac prolazi selom,
I brze mameći pse,
poguren u polje žuri,
Pokriven koprenom belom.
Svuda je pustoš i mir.
Noćna se kandila gase —
A sveži jutarnji dah prolêćê doline mirne,
I šum se razleže blag,
kad svojim studenim krilom
U gole grančice dirne…